Kontrolisanom eksplozijom uništena dubinska bomba na obali Dunava (čuvena nemačka Wasserbombe)
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije su u uspešno sprovedenoj akciji na Dunavu kod Prahova, u saradnji sa pripadnicima Centra za razminiranje Republike Srbije i izvođača radova, izvršili podizanje sa rečnog dna, transport i kontrolisano uništavanje dubinske bombe pronađene na potopljenom brodu T-20, na Projektu zaštite od EOR prilikom uklanjanja 21 potopljenog plovila u reci Dunav kod Prahova, izrađenog od strane Centra za razminiranje.
Ovaj složen i visokorizičan zadatak predstavlja još jedan primer uspešne međuinstitucionalne saradnje i profesionalnog pristupa rešavanju problema eksplozivnih ostataka rata iz Drugog svetskog rata, koja se i danas nalaze u dubinama Dunava.
Dubinske bombe, poznate i pod nemačkim nazivom „Wasserbombe“ (WB), bile su jedno od osnovnih protivpodmorničkih oružja tokom oba svetska rata. Njihova namena bila je uništavanje podmornica hidrodinamičkim udarom koji nastaje nakon eksplozije pod vodom.
Zbog nestišljivosti vode, energija eksplozije prenosi se velikom brzinom i snagom na cilj, a efekat zavisi od količine eksploziva, udaljenosti od cilja i konstrukcije objekta na koji deluje.
Dubinske bombe su se lansirale sa brodova ili iz aviona i bile su projektovane da eksplodiraju na unapred određenoj dubini.
Sistem dubinske bombe sastoji se od tri osnovna dela: mehaničkog upaljača (detonatora), pojačnika (bustera) i glavnog eksplozivnog punjenja od 125 kilograma brizantnog eksploziva.
Nakon ulaska bombe u vodu, povećanjem dubine raste i pritisak. Kada se dostigne prethodno podešena vrednost, aktivira se mehanizam koji oslobađa udarnu iglu i pokreće detonator. Detonator zatim aktivira pojačnik, a pojačnik aktivira glavno eksplozivno punjenje, što dovodi do eksplozije.
Za domaće stručne timove ova vrsta EOR predstavljala je poseban izazov.
Mali je broj zemalja koje su se susrele sa ovim problemom, te je prethodno iskustvo gotovo nedostupno sa ovakvim podmorničkim sredstvima, zbog čega je bilo neophodno detaljno proučiti princip rada, način aktiviranja i bezbedonosne procedure.
Pre početka akcije prikupljena je i analizirana dostupna tehnička dokumentacija, uputstva i stručna literatura kako bi se utvrdilo u kakvom je stanju bomba, koji su rizici prilikom rukovanja i koje aktivnosti je bezbedno preduzimati.
U akciji su učestvovali granična policija, Lučka kapetanija i Direkcija za vodne puteve „Plovput“, privremeno je obustavljen rečni saobraćaj, a plovidba na ovom delu Dunava zaustavljena je na nekoliko časova.
Istovremeno, kako bi se rizik sveo na najmanju moguću meru, sprovedene su sve mere bezbednosti predviđene izvođačkim planom koji je izradio izvođač radova a odobrio Centar za razminiranje RS.
Prilikom donošenja odluke o načinu uništavanja EOR stručni timovi su, nakon detaljne tehničke analize i bezbedonosne procene, doneli odluku da se akcija uništavanja sprovede na kopnu.
Vođeni principom predostrožnosti i imperativom zaštite životne sredine, prioritet je dat očuvanju podvodnog ekosistema i biodiverziteta Dunava.
Pripadnici Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije izvršili su bezbedno uništavanje čuvene nemačke dubinske bombe, kontrolisanom eksplozijom, uz primenu svih propisanih mera zaštite.
