Civilna zaštita – sistem koji se prožima kroz mnoge sfere društva

Povodom 01. marta – Međunarodnog dana civilne zaštite, u razgovoru sa Bratislavom Rančićem, nekadašnjim načelnikom Uprave za civilnu zaštitu Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, a sada angažovanog u Centru za razminiranje, gde svoje dugogodišnje iskustvo i stečeno znanje nesebično deli sa mladim kolegama, govorimo o značaju civilne zaštite za stanovništvo u Republici Srbiji, kao i o pojedinostima koje svako treba da ima na umu kada je u pitanju postupanje u vanrednim situacijama.

Gospodine Rančiću, za početak da nam kažete šta je to civilna zaštita?

– Civilna zaštita (CZ) je Zakonom o smanjenju rizika i upravljanju vanrednim situacijama definisana kao organizovani sistem čija je osnovna delatnost zaštita i spasavanje i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća drugih većih opasnosti koje mogu ugroziti stanovništvo, materijalna i kulturna dobra i životnu sredinu u miru, vanrednom i ratnom stanju.

Zakonom o odbrani utvrđeno je da se civilna zaštita u vanrednom i ratnom stanju organizuje kao deo sistema odbrane.

Civilna zaštita je međunarodno kodifikovana Dopunskim protokolom uz Ženevske konvencije od 12.08.1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (Protokol I). SFRJ je navedeni Protokol I zakonom ratifikovala 26.12.1978. godine. Tako da je navedeni Protokol I deo pravnog poretka Republike Srbije.

Glavom VI, gorepomenutog protokola, definisan je pojam civilne zaštite, polje primene, opšta pravna zaštita pripadnika CZ i drugo.

“Pod izrazom civilna zaštita podrazumeva se vršenje humanitarnih aktivnosti s ciljem da se civilno stanovništvo zaštiti od opasnosti od neprijateljstva ili nesreće i da mu se pomogne da savlada njihovo neposredno dejstvo, kao i da se obezbede uslovi potrebni za njegov opstanak.” (član 61, Protokola I)

Takođe, članom 61, utvrđeno je da se pod izrazom civilna zaštita podrazumevaju one ustanove i druge jedinice koje je nadležni organ organizovao i ovlastio da vrše neke od humanitarnih zadataka navedenih u članu 61, Protokola I.

Možete li da kažete nešto više o civilnoj zaštiti u vanrednim situacijama?

– Civilna zaštita seaktivira kada nastanu vanredne situacije izazvane elementarnim nepogodama ili tehničko-tehnološkim nesrećama, a takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, te je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno angažovati dodatne snage i sredstva.

Šta su snage civilne zaštite kod nas?

– Trenutno važećim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, snage civilne zaštite su jedinice civilne zaštite, poverenici civilne zaštite,  kao i  subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje, privredna društva i druga pravna lica, humanitarne organizacije i udruženja koje imaju određene sposobnosti koje mogu biti korisne za zaštitu i spasavanje civilnog stanovništva.

Kakve su to jedinice i za šta se osposobljavaju?

– Jedinice civilne zaštite se organizuju kao specijalizovane i kao jedinice opšte namene. Specijalizovane jedinice obrazuje Sektor za vanredne situacije, dok su za formiranje jedinica opšte namene i jedinica za uzbunjivanje, zadužene jedinice lokalne samouprave.

Specijalizovane jedinice civilne zaštite se opremaju i obučavaju za angažovanje na teritoriji cele države, a jedinice opšte namene se angažuju samo na teritoriji lokalne samouprave koja ih je formirala.

U skladu sa procenom ugroženosti jedinice civilne zaštite se obrazuju, opremaju i osposobljavaju kao operativne snage za izvršavanje mera civilne zaštite.

Koje su to specijalizovane jedinice?

– Do sada je Sektor za vanredne situacije formirao sledeće Specijalizovane jedinice:

Za zaštitu od požara, spasavanje na vodi i pod vodom, pružanje prve pomoći, zbrinjavanje, radiološko-hemijsko-biološka zaštita i spasavanje iz ruševina.

Kako se postaje pripadnik jedinice civilne zaštite?

–  U jedinice civilne zaštite raspoređuju se vojni obveznici koji nisu služili vojni rok ili su civilno služili vojni rok i dobrovoljci, kao i žene i muškarci.

Dobrovoljci se raspoređuju u jedinice CZ u skladu sa njihovim prethodno stečenim znanjima, sposobnostima, sklonostima i iskazanim željama.

Da li pripadnici ovih jedinica prolaze kroz neku obuku?

– Da, naravno, obuke su obavezne. Osnovne obuke traju od 5 do 7 dana u zavisnosti od vrste jedinice. Jedinice CZ, po završenoj osnovnoj obuci, jednom godišnje se pozivaju na treninge u trajanju od 1 do 2 dana.

Ko spada u subjekte od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje na teritorijama lokalnih samouprava?

– U vanrednim situacijama jedinice lokalne samouprave angažuju svoje jedinice civilne zaštite, a pored njih i sve druge raspoložive snage na svojoj teritoriji, a naročito pravna lica koja raspolažu određenim kapacitetima za zaštitu i spasavanje.

Takođe, u zaštitu i spasavanje uključuju se i humanitarne organizacije i udruženja građana, sportski klubovi, dobrovoljno vatrogasna društva i drugi koji imaju određene sposobnosti za zaštitu i spasavanje i pružanje pomoći postradalom stanovništvu.

Ko daje zadatke?

– Svim snagama za zaštitu i spasavanje u lokalnim samoupravama u sprovođenju mera civilne zaštite, rukovodi Štab za vanredne situacije.

I da se vratimo, koje su to mere civilne zaštite?

– Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama utvrdio je mere civilne zaštite, a to su:

Uzbunjivanje, evakuacija, sklanjanje, zbrinjavanje ugroženih i nastradalih, radiološko-hemijsko-biološka zaštita (RHB zaštita), zaštita od tehničko-tehnoloških nesreća, zaštita i spasavanje iz ruševina, zaštita i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom, zaštita i spasavanje na nepristupačnim terenima, zaštita i spasavanje od požara i eksplozija, prva i medicinska pomoć, asanacija terena i zaštita od eksplozivnih ostataka rata (EOR).

Kako ste zadovoljni sa normativno-pravnom regulativom koja reguliše poslove civilne zaštite?

– Da, mislim da je normativno-pravna regulativa dosta dobro urađena što omogućava razvijanje civilne zaštite samo je potrebno obezbediti veća finansijska sredstva za razvoj jedinica civilne zaštite, kako u Sektoru za vanredne situacije, tako i na nivou jedinica lokalne samouprave za formiranje i opremanje jedinica opšte namene i jedinica za uzbunjivanje.

Rekli ste da je jedna od mera civilne zaštite i zaštita stanovništva od neeksplodiranih ubojnih sredstava (NUS)? Nažalost, što se tog pitanja tiče, istorija nam je ostavila bremenito nasleđe.

– Na teritoriji Republike Srbije, u zadnjih sto godina, vođeno je više ratova a jedna od posledica ovakvih istorijskih okolnosti je prisustvo velikih količina zaostalih NUS.  

Problem pronalaženja, uklanjanja i uništavanja NUS na teritoriji i akvatoriji R. Srbije utoliko je složeniji što su NUS različite konstrukcije, veličine, porekla i što potiču iz različitih vremenskih perioda počev od Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, NATO bombardovanja i posle 1999. godine.

NATO bombardovanje 1999. godine  je za posledicu ostavilo prisustvo velikog broja neeksplodiranih avio-bombi i raketnih projektila velike mase, kao i zagađenost teritorije neeksplodiranom submunicijom kasetnih avio-bombi.

Centar za razminiranje obavljajući poslove čišćenja kontaminiranih površina zagađenih minama, kasetnim bombama i drugim neeksplodiranim ubojnim sredstvima je, pored Sektora za vanredne situacije, učesnik u sprovođenju mere zaštite od neeksplodiranih ubojnih sredstava. Tako da 01.mart – Međunarodni dan civilne zaštite, treba da obeležava i Centar za razminiranje kao deo sistema civilne zaštite.

Kada ste se Vi zainteresovali za zaštitu od neeksplodiranih ubojnih sredstava?

– To je počelo 1999.godine kada je NATO pakt izvršio agresiju na našu zemlju i kada smo se suočili sa bombardovanjem, što je za posledicu imalo i problem neeksplodiranih ubojnih sredstava koje je trebalo pod hitno uklanjati jer su neposredno ugrožavale stanovništvo.

Tada smo u civilnoj zaštiti uspeli da oformimo dva tima za uklanjanje i uništavanje NUS-a. Po završetku bombardovanja, civilna zaštita je nastavila da radi na uklanjanju i uništavanju NUS-a i borbi za ustrojavanje adekvatne sistematizacije i formiranje timova za obavljanje ovih zadataka. Decembra 2002.godine oformljen je Centar za razminiranje kao telo nadležno za koordinaciju poslova u vezi sa humanitarnim razminiranjem, što je nama u tadašnjoj civilnoj zaštiti dosta olakšalo posao jer je Centar preuzeo deo zadataka, u prvom redu, u čišćenju površina od kasetnih bombi i mina, dok je civilna zaštita nastavila da se bavi uklanjanjem i uništavanjem svih slučajno pronađenih NUS-a, kao i pronađenih NUS na projektima čišćenja zagađenih površina koje izrađuje i organizuje Centar za razminiranje.

Od tada je počela naša saradnja koja traje i danas.

Nakon penzionisanja, na poziv direktora Centra Bojana Glamočlije, pridružio sam se timu Centra za razminiranje. Moje interesovanje je, pored drugih poslova zaštite od eksplozivnih ostataka rata, obuka deminera i pirotehničara i stvaranje uslova za organizovanje i izvođenje obuka. I evo, zajedničke napore, posle više godina, krunisali smo formiranjem i zvaničnim otvaranjem Inovaciono-edukativnog parka Centra za razminiranje, u bivšoj vojnoj kasarni u Velikoj Moštanici, koju nam je vojska dala na korišćenje. Tu smo stvorili uslove za vrhunsku obuku deminera i pirotehničara, pored kabineta opremljenih sa mnoštvom školskih i vežbovnih ubojnih sredstava, sa presecima ubojnih sredstava, delaborisanim ubojnim sredstvima, izrađenim poligonima za deminiranje i čišćenje bojnog polja, kao i poligona za obuku upotrebe svih vrsta detektora i njihovo baždarenje.

Na kraju, hteo bih da naglasim da mi rad i saradnja sa mladim kolegama u Centru za razminiranje predstavlja pravo zadovoljstvo i ispunjava me novom energijom i elanom.